ZMAJEVA KRV – biljka granice, zatvaranja i energetskog štita

Zmajeva krv je jedna od onih biljaka koje prepoznaš čim je osetiš. Njena energija je gusta, crvena, vruća. Nju zoveš kada nešto mora da se završi, da se preseče, da se zaštiti bez pregovora.

Koristi se u trenucima kada osetiš da tvoja energija više nije tvoja. Kada imaš osećaj da te neko ili nešto prati, iscrpljuje, uporno ulazi u tvoj prostor. Kada si pokušala nežno i fino, ali osećaš da to nije dovoljno. Tada dolazi zmajeva krv — kao poslednji krug, kao pečat na ritual, kao nevidljivi štit. 

Njeno dejstvo je zaštitno, ali ne samo u smislu “da nešto ne uđe”. Ona zatvara ono što je već ušlo. Donosi rez, granicu, nepopustljivost. To ne znači da moraš da je koristiš grubo. Možeš je koristiti sa potpunom nežnošću — ali sa jasnom namerom.

Zmajeva krv ima sposobnost da transformiše prostor. Kada je upališ, menja vibraciju. Atmosfera se zgusne, postaje tiša, u smislu fokusirane prisutnosti. Kao da sve stane i osluškuje. Ona poziva ozbiljnost. Nema mesta za igranje, za “ajde da probam”. Ili znaš šta radiš – ili sačekaš dok ne budeš znala.

Kako se koristi:

U prahu – često se spaljuje na žaru (ugljen, pesak) u kombinaciji sa tamjanom, žalfijom ili samostalno.

U smoli – kao deo rituala zatvaranja (na kraju čišćenja, zaštite prostora).

U ulju – može se koristiti u zaštitnim mešavinama, ali vrlo pažljivo (nikada direktno na kožu bez razblaživanja).

U kesicama, bočicama – za ličnu zaštitu, posebno kada si često među ljudima, u kolektivima, tuđim prostorima.

Zmajeva krv ne pali se svakodnevno.Nije za “osveženje”, nije da ti bude lepo.Ona dolazi kada znaš da nešto više ne želiš da nosiš. Kada je vreme da zatvoriš vrata, bez griže savesti. Kada biraš svoju energiju — svesno, odlučno i sa poštovanjem prema sebi.